Home / Zanimljivosti / „BITNO JE PUTOVANJE, NE STIZANJE NA CILJ“ Profesorka književnosti iz Beograda za sedam godina dvotočkašem obišla 40 ZEMALJA

„BITNO JE PUTOVANJE, NE STIZANJE NA CILJ“ Profesorka književnosti iz Beograda za sedam godina dvotočkašem obišla 40 ZEMALJA

„BITNO JE PUTOVANJE, NE STIZANJE NA CILJ“ Profesorka književnosti iz Beograda za sedam godina dvotočkašem obišla 40 ZEMALJA

Izvor: Blic, FOTO: PRIVATNA ARHIVA / PRIVATNA ARHIVA

Odluka da napusti siguran posao i uputi se biciklom na put Snežani Radojičić je iz korena promenila život: posetila je oko 40 zemalja u Evropi, Aziji i Okeaniji, a o putovanjima je napisala brojne knjige.

Na bezvremeno putovanje Snežana Radojičić uputila se 2011. godine, kada je shvatila da nije ostvarila svoj životni san: da živi od pisanja i bude „izvan svih sistema“. Od tog trenutka su sloboda kretanja, lepota u fluidnosti vremena, fleksibilnost u menjanju planova, neprestano učenje i nezavisnost deo njenog nomadskog života.

– Putovanje sam započela u Bratislavi, odakle sam otišla do Šangaja, gde sam stigla sredinom 2012. a potom se spustila na jug do Kambodže. Obišla sam oko 40 zemalja u Evropi, Aziji i Okeaniji, ali omiljena mi je Japan, planeta Japan, kako volim da kažem, jer je ta zemlja različita od svih drugih, kao posebna planeta – priča za „Blic“ Snežana Radojičić.

Koliko će gde ostati, ova profesorka književnosti po obrazovanju određuje prema viznom režimu, ceni hrane, pa i godišnjem dobu.

– U mnogim zemljama ostajem duže nego što sam nameravala, jer mi se dopadnu. Tako je bilo sa Japanom: plan je bio da vozim tri meseca, koliko dopušta bezvizni režim, ali mi se zemlja toliko dopala da sam odlučila da produžim ostanak na još tri meseca. A pošto je Japan veoma skup, pa sam potrošila sve što sam imala, nakon šest meseci sam opet morala da promenim planove i da odem u Kinu. Tamo sam radila kao nastavnik jezika da bih zaradila za dalje putovanje – priča nomadkinja.

FOTO: PRIVATNA ARHIVA / PRIVATNA ARHIVA

Za nju nema pripreme pred put jer je, kako kaže, „na neprekidnom putovanju“, a bicikl joj je sredstvo za lakše ostvarivanje slobode.

– Prednost bicikla je što ste dovoljno brzi da prelazite velike razdaljine, a opet dovoljno spori da svakom koga sretnete možete da poželite dobar dan. Pristuni ste u svetu, ne odvajaju vas stakla, osećate sve senzacije: taktilne, olfaktivne, zvučne, vizuelne. Mudri ljudi rekli su da je bitno putovanje, a ne stizanje na cilj. Bicikl vam to omogućava, da budete prisutni u trenutku sadašnjem, jer je važno sve ono što se dogodi između tačke A i tačke B, a to je putovanje – objašnjava Snežana.

Azija joj je, kaže, omiljeni kontinent, a Istok ju je naučio strpljivosti, relativnosti svega, pomogao joj da bude tolerantnija i da pojmi koncept mnogoljudnosti i kolektivizma. Azija je šarolika u kulturološkom, religijskom, pa i civilizacijskom smislu. Snežana se zato uputila i u Severnu Koreju.

FOTO: PRIVATNA ARHIVA / PRIVATNA ARHIVA

– Putovanje Severnom Korejom, najizolovanijom zemljom na svetu, posebno je iskustvo. Tamo se može otići samo organizovano, preko agencije, i sve vreme imate pratnju dva vodiča bez kojih slobodno možete da se krećete samo u hotelu. Mnogo toga što verujemo o Koreji je zapravo stereotip, ili je u stvarnosti drugačije, bolje, ali mnogo toga je gore nego što se obično misli – priča neumorna avanturistkinja.

Ne može se suditi o Severnoj Koreji iz pozicije u kojoj ta zemlja i ljudi nisu, kaže ona, jer oni pristup stranim medijima i internetu nikad nisu imali, pa ne znaju za drugačije.

– Ne znam da li su ljudi zadovoljni, to vam niko ne može reći, jer nemate kontakt sa njima, a i ako imate, to je kratko, koliko da ih pozdravite. Ne znam ni da li se osećaju odsečenim od ostatka sveta, jer da biste se osećali odsečenima, morate prvo imati pristup nečemu koji će vam biti uskraćen – ističe nomadkinja.

Ona dodaje da se zapravo stranci u Severnoj Koreji osećaju uskraćenima jer, kako objašnjava, ako ne znate da postoji život bez svih zabrana, onda njih doživljavate kao pravila i uređenost, kao nešto normalno.

Međutim, u ovako specifičnoj kulturi, ova spisateljica je videla nešto izuzetno što ju je inspirisalo da napiše još jednu knjigu. Da bi bolje spoznala Severnu Koreju, Snežana je pokušala da stvari sagleda iz pozicije naroda te zemlje.

– Pisanje o svemu što sam tamo doživela pomoglo je i meni da se bolje odredim prema prošlosti i vremenu u kom sam odrasla, vremenu Jugoslavije, prema idealima u koje sam verovala, prema idealizovanju celog doba – priča Snežana.

FOTO: PRIVATNA ARHIVA / PRIVATNA ARHIVA

Važne stvari koje je naučila tokom višegodišnjeg putovanja je, kaže, da će sve proći, da sve što možeš da uradiš uradiš odmah, jer verovatno neće biti druge prilike, da nema garancije ni za šta.

Kao najvažnije izdvaja to što je naučila da „kaže da“ svakoj mogućnosti koja ne ugrožava ni nju ni druge i da se otvori prema svetu i ljudima, te da je „svet je neuporedivo lepše i bolje mesto nego što ga mediji predstavljaju“.

Putuje i živi od pisanja

– U nekim zemljama ostajem duže da bih napisala knjigu, pošto se finansiram od prodaje knjiga. Tada ostanem od dva meseca do pola godine na jednom mestu, u nekom jeftinom smeštaju. Kad završim knjigu, vratim se u Srbiju na dva, tri meseca, promovišem knjigu u celom regionu, na tribinama koje organizujem u Srbiji, Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori, a zatim se vratim gde sam stala i nastavim dalje – kaže Snezana Radojičić.

Knjiga o Severnoj Koreji zakazana je za 7. oktobar od 20 sati u „Akademiji 28“. Ako se njena nova knjiga bude dobro prodavala, Snežanin plan je da pređe u Latinsku Ameriku i započne višegodišnje putovanje od Patagonije do Aljaske, što je oko 40.000 kilometara.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

fifteen + eighteen =