Home / Zanimljivosti / “KAFA JE U EVROPU UŠLA PREKO FUTOGA” Novosađanin čuva jedinstvenu kolekciju posvećenu neobičnom napitku

“KAFA JE U EVROPU UŠLA PREKO FUTOGA” Novosađanin čuva jedinstvenu kolekciju posvećenu neobičnom napitku

“KAFA JE U EVROPU UŠLA PREKO FUTOGA” Novosađanin čuva jedinstvenu kolekciju posvećenu neobičnom napitku

Izvor: Blic, FOTO: RAS / RAS SRBIJA

U svetu se zna za put svile, zna se i za put duvana, ali se malo zna za prvi evropski put kafe, a upravo je on išao preko naših krajeva, priča Novosađanin Radmilo Mulić, novosadski knjižar, vlasnik jedinstvene kolekcije predmeta i knjiga koji pričaju zajedničku priču o jednom od omiljenih napitaka kod nas – kafi.

Ko u Novom Sadu ne zna Radmila Mulića – ima rupu u kulturi! Njegova knjižara „Mala velika knjiga“ jedinstvena je u Novom Sadu. U njoj će vam Radmilo pričati koje knjige su bestseleri, koja nova izdanja se očekuju, pronaći će vam one koje nigde niste uspeli da nađete… I nabaviće za vas svaku knjigu koja vam treba, samo ako postoji negde u svetu.

Osim knjiga, Radmilo ima još jednu strast – kafu. Napitak bez koga kod nas nema ni poslovnih ni privatnih sastanaka, ni sedeljke, ni „lepog trača“. Radmilo je kolekcionar predmeta koji, svaki na sebi svojstven način, pričaju priču o kafi.

Kolekcija sadrži porcelanske setove za kafu, mlinove, pržune, džezve, šoljice, reklamne plakate, pakovanja, kuvarice s izvezenim „kafu mi draga ispeci“… oko 1.000 eksponata u vezi s kafom, koliko ih je u svojim putešestvijama diljem sveta sakupio Radmilo.

FOTO: RAS / RAS SRBIJA

– Kolekciju sam počeo da formiram početkom devedesetih. Predmete sam sakupljao od poznanika i prijatelja, iz starih kuća, sa tavana i buvljih pijaca, pa sve do destinacija širom sveta koje sam obilazio nabavljajući knjige. Prvi predmeti u kolekciji su pripadali mojoj porodici, a kasnije se kolekcija širila predmetima iz cele Evrope i danas ih ima preko hiljadu. Kroz predmete poput mesinganih mlinova, ibrika, fildžana, džezvi, preko mlinova iz trgovačkih radnji do savremenih aparata za pripremu kafe, ogleda se razvoj u čast uživanja u ovom napitku. Ispijanje kafe je svojevrstan kulturološko-sociološki fenomen svetskih razmera kome zub vremena neće verovatno nikada nauditi. Sakupljao sam predmete, ali i beležio i priče koje sam čuo o njima i kafi, sakupljao i izučavao literaturu – kaže kolekcionar.

Mulić nam priča i kako je kafa stigla u Evropu.

– Kafa je u Evropu došla preko Futoga! Razlog je taj što je u Futogu bila pretovarna stanica na Carskom drumu koji je povezivao Stambol sa Vijenom. Sa kamila su u Futogu tovari mističnih istočnih espapa prebacivani na konjske samare i u zaprege, ne bi li prešli širok Dunav i ravan Srem na putu za srce Starog kontinenta. Do tada se kafa već ustalila u Beogradu, koji se diči i prvom kafanom u Evropi iz 1521. godine, da bi u svetlu Vijenu došla nakon turske opsade i odlučujuće bitke na brdu Kalenberg 1683. godine – objašnjava Mulić.

FOTO: RAS / RAS SRBIJA

On dodaje da je, za svoje zasluge u proboju opsade Beča, do zaplenjenih džakova sirove kafe iz osvojenog turskog logora (za koju su Bečlije mislile da je grašak) došao Jirži František Koljčinski, ukrajinski Rusin, prevodilac sa turskog i austrijski špijun. Strast ispijanja kafe pokupio je kao lažni trgovac upravo u Beogradu.

Mulić je svoju bogatu kolekciju minulih godina već predstavljao na nekoliko izložbi: u Etnografskom muzeju u Beogradu, Kulturnom centru u Futogu i Gradskom muzeju Zrenjanin. Izložbi će biti još, a intenzivno radi i na pripremi muzejske postavke za koju kaže da bi voleo da bude otvorena u Beogradu, negde u Savamali.

Primus i u logoru

Držeći u ruci šoljicu za kafu, nekadašnje vlasništvo uglednog trgovca novosadskog Jovana Dunđina, čiji su tovari engleskog štofa krajem 19. veka bili jako tražena roba u Novom Sadu, Radmilo nam pokazuje u dnu šoljice oznaku da se radi o proizvodu tada čuvene manufakture porcelana Longton, koja je radila „samo“ do 1905. godine. Mulić ne propušta da predstavi i maleni i neugledni primus, koji se očigledno nakuvao kafa…

– Primus je bio vlasništvo majora Kraljevske jugoslovenske vojske Jovana Popovića, člana ugledne porodice, koja je pre Drugog svetskog rata bila vlasnik čuvenog beogradskog „Londona“. Popović je kao zarobljeni jugoslovenski oficir sproveden u konclogor Mauthauzen i na ovom primusu kuvao i kafu i sve drugo što se našlo za jelo. Kad je oslobođen, nije želeo da se rastane od primusa koji mu je toliko verno služio u danima sužanjstva – priča jednu od mnoštva priča Radmilo Mulić.

Tajne spremanja

– Danas kafu ubrajaju u šest najznačajnijih napitaka, posle nafte je najznačajniji berzanski proizvod, a pouzdano se zna da je nisu pili ni Grci ni Rimljani. Evropa (i svet) saznali su za kafu pre oko petsto godina, a postala je omiljen napitak svojstven svim kulturama sveta i gotovo svaka nacija ima svoje tajne za njeno spremanje. Kod nas se dugo (može se reći i vekovima) spremala na jedan način. Pila se samo „naša“, „turska“, „srpska“ kafa, spremana tradicionalno. Pred kraj XX veka polako počinje prodor italijanskih načina pripremanja kafe sa dodatkom mleka i nemački način pripreme filter-kafe. U dvadesetom veku, u Vojvodini, pod uticajem Beča, pila se tzv. bečka kafa (melanž) sa mlekom. Posle rata, zbog visoke cene i nestašice, koristile su se zamene za kafu: cikorija (cigura), ječam, ovas, leblebija… – objašnjava Mulić.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

5 × one =