Home / Novosti / KNJIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNJIGU GODINE

KNJIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNJIGU GODINE

Izvor: Novosti Foto: Novosti

Čarobnim bregovima srpskog jezika

Kome će pripasti jubilarna 30. prestižna nagrada „Meša Selimović“, biće saopšteno 22. februara u podne na konferenciji za štampu u Vukovoj zadužbini

Kome će pripasti jubilarna 30. prestižna nagrada „Meša Selimović“, biće saopšteno 22. februara u podne na konferenciji za štampu u Vukovoj zadužbini. Do tada objavićemo izbore još 27 članova Velikog žirija.

DUŠKO BABIĆ(Beograd)

1. „PEVAČ U MAGLI“

Đorđo Sladoje („Pravoslavna reč“)

2. „PESNIČKI ATELjE 2“

Alek Vukadinović („Gramatika“)

3. „PREDGRAĐE HORIZONTA“

Vladimir Jagličić (SKZ)

4. „PREŽIVETI DO SUTRA“

Grozdana Olujić (SKZ)

5. „POVRATAK PRIČI“

Marko Nedić („Akademska knjiga“)

Duboko ukorenjen u tradiciju i biće naroda, a nepotkupljivo svoj i poseban, neprestano u dosluhu sa „čarobnim bregovima“ srpskog jezika, sa tananim sluhom da izdvoji i poetski uzdigne stvarnosti detalj – Đ. Sladoje je stvorio opus koji će ostati trajna vrednost srpske književnosti. Duhovno jezgro njegove nove knjige čini vera da je pesma i pevanje poslednje ljudsko utočište u maglama nevolja i besmisla ljudskog postojanja. A. Vukadinović amalgamira iskustva simbolizma i neosimbolizma sa ritmovima i zaumnim igrama narodnih bajalica, uvezujući ih snagom neponovljivog jezikotvornog dara.

U neobično obimnoj pesničkoj knjizi V. Jagličić nastoji da opesmotvori sve što dotakne pogled i misao, o čemu rečito svedoče naslovi njegovih pesama: „Šolje“, „Fioke“, „Rukavice“… Nastavljajući Popin „Spisak“ – na svoj način, dugačijim stihom i pristupom, ispisuje ponekad tvrde i hrapave, ali uvek životne i bolno iskrene stihove. Napisan pre više od pola veka, sticajem srećnih okolnosti, roman G. Olujić je našao put do čitalaca 2017. Spisateljica snažne imaginacije i tananog osećaja za umetničku transpoziciju istorijskih zbivanja i zle sudbine svog naroda, oblikuje lirsku i tragičnu sliku Drugog svetskog rata u nekoj vojvođanskoj varoši, viđenog pogledom sedmogodišnjeg dečaka. U petnaestak eseja M. Nedić prati značajne autore i tokove srpske proze u poslednjih pola veka, dajući slojevitu ali jasnu sliku njenog poetičkog, stilskog i tematskog pluralizma. Ova knjiga biće dragocen izvor za sve buduće književnoistorijske sinteze srpske književnosti s kraja XX i početka XXI veka.

ELMA HALILOVIĆ (Novi Pazar)

1. „IZGLEDAM, DAKLE NISAM“

Nenad Šaponja („Prometej“)

2. „IZ SREĆNE REPUBLIKE“

Petar Matović (KC Novog Sada)

3. „AUTO“

Marija Knežević („Agora“)

4. „KAD KUĆE NISMO ZAKLjUČAVALI“

Aleksandar B. Laković (Građanski forum)

5. „DOLINA PLISTOS“

Dejan Ilić (NB „Stefan Prvovenčani“)

Pesnik N. Šaponja je napisao putopis (p)o sebi, u daljinama boraveći, promišljajući egzistenciju i prolaznost. S merom provokativna, pažljivo ukomponovana i stilski ujednačena, čini nam se da je knjiga P. Matovića svedočanstvo pesnika koji sebe doživljava nosiocem opšteg iskustva.

Uzbudljivim romanom M. Knežević dokazuje da individua, ma ko bila, celim bićem dodiruje paradokse bilo kog prostora na kojem obitava i pripada svom vremenu više nego svom kolektivitetu. Reč je o razigranoj rečenici, parodičnoj prozi i na momente autobiografskom svedočenju koje se ogrće prirodnom fikcijom i sarkazmom. Knjiga A. B. Lakovića duboka je priča o mladosti, odrastanju i zavičaju; svedočanstvo oblikovanja jednog pesnika među ljudima i sećanjima, istinama i zabludama. Jasnoća i osećanje prolaznosti sveta glavne su odlike ovog hibridnog dela. D. Ilić i dalje iscrtava intimne mape tonom melanholije koju zapljuskuju vode Sredozemlja i tokovi antičke kulture. U odnosu na prethodnu knjigu, sada još konkretnije mapira pesnički prostor shvatajući istoriju kulture kao dominantu unutar istorije sveta.

GORDANA VLAHOVIĆ (Kruševac)

1. „POSTAJATI DRUGI“

Draško Ređep („Agora“)

2. „UGRIZI ŽIVOT“

Radmila Lazić („Laguna“)

3. „POVRATAK PRIČI“

Marko Nedić („Akademska knjiga“)

4. „ANDRIĆ, CRNjANSKI, PEKIĆ“

Milan Orlić („Mali Nemo“)

5. „LUZITANIJA“

Dejan Atanacković („Besna kobila“)

Knjiga Ređepovih razgovora sa Crnjanskim, Matićem i Antićem, napisana je jezikom koji misli i oponira banalnom traganju za čaršijskim pikanterijama biografije. Crnjanski potencira izabrani zavičaj, Matić, iskosa, bez prekida o mogućnostima nespojivog, a Antić stvara biografiju koja se nije desila. Knjigom pripovednih zapisa R. Lazić po ko zna koji put „baca rukavicu u lice“ zlobi, prostoti, skučenosti života, starosti… Autoironično, resko, autorka zna da ništa nije toliko beznačajno da se o njemu ne može napisati fragment u kome humor gradacijski izrasta u ironiju. Ogledima o savremenoj srpskoj prozi M. Nedić prati njen razvojni i tematski put, poetične tonove, narativne postupke, dinamizam promena i razloge tih promena. Vredan pažnje je kritički pregled srpske proze danas, te ogledi o prozi 12 izabranih.

Orlićeva knjiga opsežna je studija u kojoj su predmet istraživanja dezintegracija pripovednog subjekta i uspostavljanje figure pripovedača na novim principima, na primerima tri velika autora. Uz odabranu literaturu Orlić tumačenjem pripovedne strukture srpskog (post)modernističkog romana stvara ozbiljnu književnoteorijsku knjigu. Knjiga D. Atanackovića je roman apsurda i dokumentarnosti; preplet realnog i imaginarnog. Svet koji se ruši početkom XX veka. Obračun sa stereotipima, otklon od njih pri tumačenju istorijskih zbivanja. Splet mistike, fantazma i sveta u kome smo. Roman postmodernog postupka.

VLADISLAVA GORDIĆ PETKOVIĆ (Novi Sad)

1. „LUZITANIJA“

Dejan Atanacković („Besna kobila“)

2. „GORGONE“

Mira Otašević („Geopoetika“)

3. „POPRAVLjAČ OGLEDALA“

Franja Petrinović („Akademska knjiga“)

4. „DANAS JE SREDA“

David Albahari („Čarobna knjiga“)

5. „SREBRNA MAGLA PADA“

Srđan Srdić („Partizanska knjiga“)

Srpski roman, očigledno, pokreće energija heterogenosti i hibridnosti.

Zbir lokaliteta, zapleta, ideja i poetika na koji nailazimo u ovih pet romana, ukazuje da se susret sa nepoznatim i neprihvaćenim Drugim može odigrati na mnogo neočekivanih načina.

Junak romana može biti biografija, teorija, skiciran narativ, tajna života, smrti ili komunikacija. U slici sveta koju ovi romani nude prepliću se nostalgični i ironični tonaliteti, ukazujući da je čežnja za izgubljenim skladom zalečena, a da će je zameniti uspostavljanje nove strukturno-stilske paradigme, u kojoj će se pisati iz poststrukturalističke perspektive.

Ostaje samo strah da će nestati tradicionalni književni junak, a da će ga zameniti fragmenti subjektivnosti.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

1 × five =