Home / Zanimljivosti / Retkosti koje svet želi da vidi

Retkosti koje svet želi da vidi

Izvor: Politika Foto: D.Žarković

Udruženju „Adligat” poklonjena biblioteka o Čehovu iz zaostavštine uglednog prevodioca Petera Urbana. Najavljeno još devet donacija iz Austrije i Nemačke

Mno­gi evrop­ski me­di­ji u po­sled­nje vre­me do­la­ze u Be­o­grad sa­mo da bi na­pra­vi­li re­por­ta­žu o neo­bič­nom ba­njič­kom Mu­ze­ju knji­ge, na­sta­lom na osno­vu po­ro­dič­ne tra­di­ci­je du­ge go­to­vo dva ve­ka, i nje­go­vom udru­že­nju „Adli­gat”, ko­je bro­ji vi­še od 40 le­ga­ta zna­me­ni­tih srp­skih lič­no­sti. O naj­re­đim pri­mer­ci­ma knji­ga sa svih kra­je­va pla­ne­te, ko­je ču­va de­ve­ta ge­ne­ra­ci­ja po­ro­di­ce La­zić, ne­dav­no je pi­sao Austri­ja­nac Her­bert Štar­mu­ler, kao i no­vi­nar­ka „Frank­fur­ter al­ge­maj­ne caj­tun­ga” Bri­gi­ta fan Kan. Po­sle se­ri­je tek­sto­va, sa­mo u Austri­ji i Ne­mač­koj na­ja­vlje­no je još de­vet do­na­ci­ja bi­bli­o­te­ka ugled­nih evrop­skih in­te­lek­tu­a­la­ca, od če­ga je šest sa­mo iz Be­ča.

– Reč je o pi­sci­ma, pre­vo­di­o­ci­ma, pro­fe­so­ri­ma ko­ji ne­ma­ju ve­ze sa Sr­bi­jom, ali Be­o­grad vi­de kao me­sto u ko­jem tre­ba da se na­đe nji­ho­va za­o­stav­šti­na. Jed­na pro­fe­sor­ka iz Ham­bur­ga do­ni­ra­će usko­ro svo­ju bi­bli­o­te­ku o Da­ni­lu Har­msu – ka­že Vik­tor La­zić, pred­sed­nik „Adli­ga­ta”.

U to­ku pro­šle go­di­ne ov­de su do­pre­mlje­ne va­žne bi­bli­o­te­ke iz Ne­mač­ke, Slo­ve­ni­je i Fran­cu­ske, a zbog ve­li­kog in­te­re­so­va­nja me­di­ja, „Adli­gat“ je u se­dam ze­ma­lja Evro­pe, Azi­je i Afri­ke ime­no­vao po­ča­sne am­ba­sa­do­re, li­ca ovla­šće­na da pot­pi­su­ju ugo­vo­re o do­na­ci­ja­ma i od­go­va­ra­ju na pi­ta­nja no­vi­na­ra. Mu­zej su ovih da­na po­se­ti­li tu­ri­sti iz Fran­cu­ske i Uje­di­nje­nih Arap­skih Emi­ra­ta, u ko­jem su vi­de­li 300 knji­ga na­sta­lih pre 1800. go­di­ne, naj­ma­nju knji­gu na sve­tu od 3,5 mi­li­me­ta­ra, mo­li­tve­nik sa Ti­be­ta sa ko­ri­ca­ma od mer­me­ra, 30. 000 knji­ga o SAD, 20. 000 knji­ga iz Afri­ke, ko­lek­ci­ju o In­do­ne­zi­ji, o Austra­li­ji, kao i onu iz Uru­gva­ja ko­ju mu­zej pra­vi sa Ho­se­om Mu­hi­kom…

Je­lov­nik sa dvo­ra Obre­no­vi­ća
U Mu­zej knji­ge su 2017. iz Pa­ri­za sti­gle če­ti­ri bi­bli­o­te­ke: Mi­lo­va­na Da­noj­li­ća, Dar­ka Ta­na­sko­vi­ća (iz­me­đu osta­log Arap­sko- fran­cu­ski reč­nik iz 1871. štam­pan u Al­ži­ru), Đu­ze Ra­do­vi­ća, ne­ka­da di­rek­to­ra Na­rod­ne bi­bli­o­te­ke, Mar­ka S. Mar­ko­vi­ća, jed­nog od va­žni­jih pu­bli­ci­sta u emi­gra­ci­ji. Kao voj­nik Dra­že Mi­ha­i­lo­vi­ća, Mar­ko­vić je pre­be­gao u Fran­cu­sku i Ita­li­ju i po­se­do­vao je knji­ge ko­je su srp­ski voj­ni­ci štam­pa­li u lo­go­ri­ma u Ita­li­ji. Nje­gov de­da je bio lič­ni le­kar kra­lja Alek­san­dra Obre­no­vi­ća i u mu­ze­ju su se ta­ko na­šla tri je­lov­ni­ka sa dvo­ra, na srp­skom i fran­cu­skom. Me­ni iz 1902. go­di­ne,17. jul: su­pa od gra­ška, te­le­ći buz gar­ni­ran, rajn­ski laks sa ma­jo­ne­zom, šo­froa od gušč­je dži­ge­ri­ce, gušč­je i plov­či­je pe­če­nje, šar­lot na­po­li­ten, sla­do­led od le­šni­ka i vo­će.
Kod La­zi­ća je iz Ne­mač­ke sti­gla i ve­ro­vat­no naj­ve­ća Če­ho­vlje­va bi­bli­o­te­ka u Evro­pi, za­hva­lju­ju­ći Ju­ti Her­her, udo­vi­ci Pe­te­ra Ur­ba­na (1941-2013), jed­nog od naj­u­gled­ni­jih svet­skih pre­vo­di­la­ca.

– Ur­ba­na su pro­sla­vi­li pre­vo­di Če­ho­va. U bi­bli­o­te­ci je imao 15. 000 knji­ga, od to­ga 3. 000 naj­re­đih iz­da­nja Če­ho­va. Go­di­nu da­na stu­di­rao je u Sr­bi­ji, a pre­vo­dio je knji­ge Pa­vi­ća, Pe­ki­ća, Ki­ša, De­san­ke. Bio je ve­li­ki pro­tiv­nik bom­bar­do­va­nja. Ko­lo­na ne­mač­kih no­vi­na­ra od­mah je do­šla da vi­di gde je to oti­šla Ur­ba­no­va bi­bli­o­te­ka – ka­že Vik­tor La­zić.

Po­ka­zu­je nam po­sve­tu Ma­ti­je Beć­ko­vi­ća i Du­ška Ra­do­vi­ća: „Dra­gom Pe­te­ru Ur­ba­nu, za raz­vi­ja­nje to­le­ran­ci­je iz­me­đu dva slo­bo­dar­ska na­ro­da”. Po­tom Fi­li­pa Da­vi­da: „Za se­ća­nje na stu­dent­ske da­ne u Be­o­gra­du, na `Vidike` i pr­ve ko­ra­ke u knji­žev­no­sti”, kao i De­san­ki­nu: „Svom pr­vom pre­vo­di­o­cu na ne­mač­ki”.

– Ur­ba­nov pri­ja­telj je bio pe­snik Mi­o­drag Pa­vlo­vić. Ima­mo i nje­go­vu bi­bli­o­te­ku i po­sve­tu Zo­ra­na Ćin­đi­ća, u ko­joj ga Đin­đić na­zi­va svo­jim pr­vim pa­tro­nom. Do­bri­ca Ćo­sić pi­še po­sve­tu: Za pro­šla i bu­du­ća spo­re­nja. Ima­mo Mi­jin por­tret od Sr­bi­no­vi­ća, še­šir ko­ji je za­bo­ra­vio Do­bri­ca Ćo­sić u nje­go­vom sta­nu, por­tret ko­ji je na­či­nio Ra­di­slav Tr­ku­lja. Kum mu je bio Vla­de­ta Je­ro­tić i tu je po­red i Je­ro­ti­ćev le­gat – ka­že La­zić.

Ov­de je do­pre­mlje­na i za­o­stav­šti­na di­plo­ma­te Mi­lu­ti­na D. Si­mi­ća (1932-2006), kon­zu­la u Že­ne­vi i Stra­zbu­ru. On je na­pi­sao knji­gu o hra­mu Sv. Sa­ve, a na­pra­vi­li su ga za­ro­blje­ni srp­ski ofi­ci­ri u stra­zbur­škoj tvr­đa­vi za vre­me Dru­gog svet­skog ra­ta i to po­mo­ću am­ba­la­že ko­ju su do­bi­ja­li od Cr­ve­nog kr­sta.

– Si­mić je is­tra­žio i ma­nje po­znat, dvo­go­di­šnji bo­ra­vak Ni­ko­le Te­sle u Stra­zbu­ru. Te 1883. u Stra­zbu­ru je po­kre­nu­ta no­va Edi­so­no­va elek­tra­na. Na sve­ča­no otva­ra­nje do­šao je ne­mač­ki car Vi­ljem Dru­gi. Ume­sto da za­blje­šte Edi­so­no­ve si­ja­li­ce, iz­bio je kra­tak spoj, do­šlo je do eks­plo­zi­je u ko­joj se sru­šio zid. Ni­ko ni­je po­vre­đen, a car se iz­vu­kao pre­kri­ven pra­ši­nom. U mi­si­ju po­prav­ke elek­tra­ne Edi­son je po­zvao Te­slu i da­nas se na zgra­di stra­zbur­ške elek­tra­ne na fa­sa­di i u atri­ju­mu na­la­zi spo­men ta­bla po­sve­će­na Te­sli – pri­ča naš sa­go­vor­nik. On po­se­du­je i se­dam Si­mi­će­vih al­bu­ma, ko­ji je sa Ti­tom obi­la­zio svet, pa se na eks­klu­ziv­nim snim­ci­ma vi­de: Bre­žnjev u Do­ba­nov­ci­ma, Ča­u­še­sku u Du­brov­ni­ku, Ka­stro na Bri­o­ni­ma, Ti­to sa Mao Ce­tun­gom u Ki­ni, Ti­to u Mek­si­ku, Kam­bo­dži, Ko­re­ji, sa naj­vi­šim dr­žav­nim vr­hom – is­ti­če La­zić.

U mu­ze­ju La­zi­ća na­la­zi se i knji­ga ža­lo­sti u ko­ju su se upi­sa­li Ivan La­lić, Vas­ko Po­pa, Mi­ra Aleč­ko­vić, Mi­loš Cr­njan­ski… ka­da je umro Ivo An­drić. Ov­de je i naj­ve­ća ko­lek­ci­ja srp­skih iz­be­glič­kih iz­da­nja iz Bi­zer­te, a di­gi­ta­li­za­ci­ja ru­ko­pi­sa ra­di se u sa­rad­nji sa Bri­tan­skom bi­bli­o­te­kom. Tu je i le­gat po­ro­di­ce Be­še­vić: Ste­va­na, knji­žev­ni­ka, ko­lek­ci­ja sli­ka nje­go­vog si­na, sli­ka­ra Ni­ko­le, i bi­bli­o­te­ka Ni­ko­li­nog si­na Ive, deč­jeg hi­rur­ga.

U le­ga­tu Pe­tra Bin­gul­ca, di­plo­ma­te u Mi­la­nu, Pra­gu i So­fi­ji, ko­ji je za­vr­šio pra­vo, bo­go­slo­vi­ju, fi­lo­zo­fi­ju i Mu­zič­ku aka­de­mi­ju, na­la­zi se zna­čaj­na ko­lek­ci­ja mu­zi­ko­lo­gi­je. Mu­zej ima i pr­vo iz­da­nje ro­ma­na „Na Dri­ni ću­pri­ja” na ki­ne­skom, sa po­sve­tom pre­vo­di­o­ca, kao i pe­smu Vo­ji­sla­va Ili­ća Mla­đeg, ko­ji je, da bi za­po­slio si­na, gu­ver­ne­ru Na­rod­ne ban­ke na­pi­sao mol­bu, u ob­li­ku pe­sme, tra­že­ći da ga pri­mi na raz­go­vor. Ov­de su i knji­ge sa po­sve­ta­ma no­be­lo­va­ca, Vol­ta Di­zni­ja, Vi­to­ri­ja de Si­ke…

Po­dr­šku mu­ze­ju da­li su bi­bli­o­te­ka Mak­si­ma Gor­kog iz Tve­ra (Ru­si­ja), za­du­žbi­na Ma­re i Hol­ge­ra Ka­sen­sa (Ne­mač­ka), Ame­rič­ki uni­ver­zi­tet u Ka­i­ru, Na­rod­na bi­bli­o­te­ka Eti­o­pi­je, aka­de­mi­ja knji­žev­ni­ka Ama­zo­ni­je i dru­gi. U ovu ri­zni­cu bi­se­ra po­se­ti­o­ci mo­gu da do­đu če­tvrt­kom, pet­kom i su­bo­tom, od 10 do 18 ča­so­va, uz pret­hod­nu na­ja­vu na te­le­fon 26-27-311 i elek­tron­ske adre­se ko­je su na saj­tu udru­že­nja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

15 + 18 =